Novak Kilibarda – lik i djelo

No­vak Ki­li­bar­da je od onih na­ra­to­ra što su od do­brog ko­va, ne­is­crp­no na­da­re­ni za pri­ču. Od onih pi­sa­ca ko­ji od pa­trlj­ka pro­šlo­sti pra­ve cje­lo­vi­tu ži­vu sli­ku, ko­ji le­gen­du i isti­nu amal­ga­mi­šu u čvr­sto pri­po­vije­dač­ko tki­vo, od skrom­nog po­da­tka raz­ve­žu či­ta­vo jed­no po­gla­vlje. Ki­li­bar­da je sa ve­li­kim umi­je­ćem pre­u­zeo ton i stil pri­po­vije­da­ča iz na­ro­da, do tan­či­na ušao u nje­gov na­čin mi­šlje­nja i do­mi­šlja­nja, sa spret­no­šću spu­stio se na ra­zi­nu nje­go­ve iz­vor­ne mu­dr­o­sti – i po­sti­gao, po mom mi­šlje­nju, mo­žda i vi­še od ono­ga što je pret­po­sta­vljao. Ki­li­bar­di­na pro­za za­hva­ta upra­vo ono što je traj­no ljud­sko, ono što je naj­du­blja nit ži­vo­ta, ono što se kroz vri­je­me i ži­vot­ne okol­no­sti ne mi­je­nja od da­nas do sju­tra, iz vi­je­ka u vi­jek.

Du­šan Ko­stić