Novak Kilibarda – lik i djelo

Otkrivanje ljudskih osobina

Iako pri­pa­da tom, mo­žda naj­va­žni­jem tren­du na­še sa­vre­me­ne pro­ze, Ki­li­bar­da se ipak u mno­go­me raz­li­kuje od ve­ći­ne pred­stav­ni­ka »pro­ze no­vog sti­la«, ka­ko su u kri­ti­ci na­zva­ni pred­stav­ni­ci ovog ta­la­sa. Kod nje­ga ne­ma eks­pe­ri­men­ti­sa­nja s na­ra­to­rom, po­i­gra­va­nja s teh­ni­kom pri­po­ve­da­nja, mi­sti­fi­ka­ci­ja oko pro­na­đe­nog ru­ko­pi­sa ili slič­nih po­stu­pa­ka, ne­ma iro­nič­nog, de­mi­sti­fi­ka­tor­skog od­no­sa pre­ma stva­ra­lač­kom či­nu. U sjajnoj priči Vi­še­grad­ska ću­pri­ja Ki­li­bar­da je, na pri­mer, dao svo­ju ver­zi­ju Na Dri­ni Ću­pri­ja, tač­ni­je, tu je slav­na ću­pri­ja vi­đe­na oči­ma jed­nog se­lja­ka iz nje­go­va kra­ja, is­pri­ča­na je­zi­kom tog se­lja­ka; u nje­go­vom pri­ča­nju spo­mi­nje se i An­drić i nje­gov ro­man, go­vo­ri se o sla­vi u nje­go­vom sve­tu, o No­be­lo­voj na­gra­di. Ali u sve­mu to­me ne­ma pa­ro­di­je, ne­ma iro­nič­nog od­no­sa pre­ma vi­so­koj li­te­ra­tu­ri u ka­kvu spa­da An­dri­će­va knji­ga. To je jed­no­stav­no na­rod­na ver­zi­ja te li­te­ra­tu­re, u njoj ima li­ri­ke, ima na­rod­ne mu­dro­sti, oso­be­no­sti hu­mo­ra ko­ji se ra­đa iz op­ti­ke Ki­li­bar­di­na pri­po­ve­da­ča i pred­sta­vlja obe­lež­je svih nje­go­vih pri­po­ve­da­ka, bit­nu ka­rak­te­ri­sti­ku nje­go­vog sti­la. Ki­li­bar­di­na glav­na bri­ga ni­je for­ma ne­go ljud­ske sud­bi­ne što se ot­kri­va­ju u nje­go­vim pri­ča­ma, to je ot­kri­va­nje ljud­skih sud­bi­na.

Jo­van De­re­tić