Novak Kilibarda – lik i djelo

Ki­li­bar­da se na­šao na sa­mom iz­vo­ri­štu go­vor­nog je­zi­ka. On ga je po­tom opo­na­šao i sle­dio ta­ko i to­li­ko da je on po­stao od­lu­ču­ju­ća či­nje­ni­ca i po to­me što se ar­ti­ku­li­sao i kao si­stem zna­ko­va i po to­me što je oži­veo utr­nu­la pam­će­nja i po­ti­snu­ta zna­če­nja. Da­bo­me, on je vas­kr­snuo kao ne­za­o­bi­la­zna estet­ska vred­nost. Autor je sti­gao do tek­sta ko­ji ima svoj iz­vor­ni pod­tekst jer je kri­sta­li­zo­vao i ot­pe­ča­tio is­ku­stva i tra­gič­nog i ko­mič­nog isko­na. Po­mo­ću tog je­zič­kog slo­ja iz­vr­še­na je upe­ča­tlji­va te­a­tra­li­za­ci­ja tek­sta i nje­go­va sva­ki­da­šnja iro­ni­za­ci­ja. I da ni­je po­no­vo pro­na­đen i oži­vljen taj je­zik, ne bi se do­šlo ni do ta­ko upe­ča­tlji­ve de­mi­sti­fi­ka­ci­je stvar­no­sti, pa ni do iro­nij­ske gip­ko­sti bez ko­je ni­je mo­gu­ća ni pu­no­ća sve­sti, ni umet­nost kao svet za se­be, kao svet du­hov­ne po­seb­no­sti.

Rat­ko Bo­žo­vić